9. НОВЕМБАР

Дворана Нишког симфонијског оркестра, 20ч

Сања Јовић Ђорђевић, виолина
Срђан Ђорђевић, клавир

ПРОГРАМ

  • Ј. С. Бах – Адађо у ге – молу (из прве сонате за виолину соло)
  • А. Д. Амброзио: Канцонета у ге- молу
  • Ф. Крајслер: Словенска игра бр. 1 у ге – молу
  • Ј. С. Бах: Loure, Гавота и Рондо у Е – дуру
  • (Из треће партите за соло виолину)
  • Н. Паганини:  Соната бр. 6, оп. 3 у е -молу
  • Н. Паганини: Adagio amorosso
  • Н. Паганини: Adagio flebile con sentimento
  • Ф. Крајслер: Dance orientale
  • Ф. Крајслер: Chanson Arabe
  • К. Дебиси: Девојка са ланеном косом
  • Г. Динић, Јаша Хајфец

Сања Јовић Ђорђевић

ВИОЛИНА

Сања Јовић Ђорђевић, српски је виолиниста рођена у Македонији. Након Школе за музичке таленте у Ћуприји, основне и специјалистичке студије завршава на ФМУ у Нишу у класи професора Ангела Станкова ( Бугарска). У току школовања усавршавала се и радила са више значајних, домаћих и страних педагога ( Ивана Аћимоска, Михал Будински, Дејан Михајловић , Љубивоје Николић, Урош Пешић, Хагаи Шахам,Зоран Марковић, Давид Грегориан…).

У досадашњој уметничкој каријери учествовала је на преко 200 концерата широм Србије и Европе(Грчка , Бугарска, Албанија, Италија , Енглеска ,Украјина, Македонија, Шпанија, Португалија…. ) као инструментални солиста , солиста са оркестром или реситалиста, такође као члан камерних или оркестарских ансамбала, углавном на позицији вође састава или концерт мајстора.

Поред стандардног виолинског репертоара ( често виртоузно оријентисаног) радо изводи премијерне или ретко извођене композиције. Премијерно је са пијанистом Срђаном Ђорђевићем снимила Kит Гудманову Сонату за виолину и клавир оп.55 у италијанској продукцији . Од трајних снимака стандарднијег репертоара значајан је  концерт уживо продукције и архиве Нишког симфонијског оркестра са Маестром Свиленом Симеоновим – Тартини/Kрајслер- Соната Ђавољи трилер , Kрајслер- Kинески Тамбурин, Динику/Хајфец- Хора стакато.

Стручна критика о њој пише: „Изражајна тонска звучност и сугестивност израза, промишљеност уобликовање фразе- неоспорно техничко умеће стављено у службу култивисане изражајности…“…“Kакав стакато!“…

Вишеструки је добитник стипендија из Фонда за таленте и Стипендије града Ниша, Стипендије Министарства образовања РС за најуспешније докторанте, стипендије Semmering Летње виолинскеакадемије ( Аустрија) , стипендије за солистичко сценско извођаштво Kauahel Виолинске Академије( ученика Ј. Мењухина) у Швајцарској.

У педагошком раду одржала је неколико мајсторских курсева на Академијама у Украјини и Албанији и педагошке концерте и семинаре “ О виолини“ у Србији. Узима учешће у жирију у неколико међународних такмичења виолиниста у Румунији, Либији и Италији.

Запослена је у Нишком симфонијском оркестру на позицији заменика концерт мајстора.

Некадашњи је вишегодишњи концерт мајстор ревијског оркестра „Импресија“ и прва виолина гудачког квартета “ Kреативо“. У сарадњи са британско/италијанским виолинистом Сајмоном Скотом води и уређује неколико сајтова посвећених уметности виолине који броје еминентне чланове из области ове уметности. Српски је амбасадор у ИСЦАБО – Међународне асоцијације науке, културе, бизниса и уметности.

Срђан Ђорђевић је рођен у Загребу. Средњу музичку школу завршио је у Нишу у класи проф. Мирјане Николић. Даље школовање наставља на Факултету уметности у Нишу у класи проф. Јованке Аранђеловић. Магистрирао је на ФМУ у Скопљу у класи проф.Тодора Светиева 2011. године.

У својој досадашњој карјери остварио је низ запажених солистичких наступа широм земљe као и сарадњу са Нишким симфонијским оркестром. Од 2009. године члан је Триа Мултимедиа у саставу клавир, виолина, кларинет са којим остварује запажене наступе широм Србије и Украјине. Стручно се усавршавао на семинарима код проф. Биљане Горуновић и проф. Јуриј Кота. Више пута је давао мастеркласове у Украјини.

Срђан Ђорђевић

КЛАВИР

Запослен је у Музичкој школи ,, Владимир Ђорђевић ”у Алексинцу на позицији професора клавира и корепетитора за гудаче и дуваче , а радио је и као концерт мајстор-балетскипедагог у Руском балетском студију“ Академија „.